Реч уз библиографију

До сада је уз сабрана дела Петра Кочића објављено неколико библиографија. Прву је израдио Тодор Крушевац (Петар Кочић: Дјела II, Сарајево, 1951, стр. 369– 390), другу Драгољуб Влатковић и Голуб Добрашиновић (Петар Кочић: Сабрана дела II, Београд, 1961, стр. 431– 473), трећу Тодор Крушевац (Петар Кочић: Сабрана дјела III, Сарајево – Београд, 1967, стр. 311–339) и четврту Драгољуб Влатковић (Петар Кочић: Сабрана дјела IV, Бањалука–Сарајево, 1986, стр. 109–332). Концепцијом кореспондирају прва и трећа библиографија, рађене су једном руком, од њих одудара друга и четврта, које су сродне по презентацији Кочићевих посебних издања, иначе су различите. Последња библиографија садржи одељке у којима је изражена намера да се презентују преводи Кочићевих посебних дела, као и прилози његових појединих дела у домаћој и страној периодици и штампи. У њој је, једном библиографском јединицом, заснован одељак Прераде и драматизације, следи одељак Литература, који садржи 1294 библиографске јединице.

Ова библиографија је, концепцијом и достигнутим, респектабилна – али рањива. На ово друго указао је др Станиша Тутњевић (Политика, 6. јун 1987, стр, 11), по изласку Кочићевог четверокњижја. Ту чињеницу смо имали на уму у раду на овој библиографији. Уважавали смо напоре и резултате својих претходника библиографа, али смо их својим налазима упорно проверавали. Служили смо се библиографијама које су биле доступне и поменутим библиографима, бележили смо и проверавали њихове наводе, посебно оне до 1950. године, али и касније – што је дало резултате. Користили смо и прилоге (Ж. Јовановића, Д. Влатковића, М. М. Вулина, К. Б. Лазића. Д. Морачића и др.) Кочићевој библиографији, објављене у часописима, као и библиографске јединице из библиографија бројних часописа (Српског књижевног гласника, Босанске виле, Летописа Матице српске, Живота, Израза, Књижевности, Стремљења, Мостова, Гласа, Књижевне историје и др.), али и оне библиографске јединице које су зрачиле одређеном новином, а које смо налазили у библиографским изборима приложеним уз одређена Кочићева дела или унете у студије о Кочићевом делу (Ц. Ристановић: Епик и лирик Петар Кочић, Бијељина – Шид, 1995, стр. 123–136). Консултовали смо и библиографију о Кочићевом делу, унету у Лексикон писаца Југославије III (Нови Сад, Матица српска, 1987, стр. 192–200), а коју су саставили Здравко Малбаша и Тодор Крушевац и закључили је, проређеним библиографским јединицама, 1983. годином.

Проучавањем поменутих библиографија запазили смо да је у другој, одељком Писма, проширен библиографски оквир прве библиографије и да је одељак Приповетке из прве у другој оснажен навођењем места на којима су објављиване. Исто тако је у другој библиографији, у одељку Литература, проширен број библиографских јединица, а које су поредане азбучним редом. Речено је да је прву и трећу библиографију радио Тодор Крушевац – у раду на трећој он не мења концепцију, отвара одељак Важнија посебна издања. Његова библиографија, у одељку Литература, интегрише библиографске јединице из претходних библиографија. До тога је, у истом одељку, дошло и у четвртој библиографији, коју је израдио Драгољуб Влатковић. Његова библиографија отпочиње одељком Посебна издања, отвореним у претходној библиографији. Овом одељку додаје одељке: Прилози у периодици, Преводи посебна издања, Прилози у периодици, Прераде и драматизације, Литература. Библиографију је, у првом одељку, закључио 1980, а у одељку Литература 1981. године. Пред нама је било да наставимо.

Прихватили смо назначене одељке те библиографије, али смо проширили неке њихове наслове, јер они нису покривали оно што се под њима нашло, превасходно испод наслова одељака о прилозима у периодици и штампи. Ту је Влатковић започео разврставање појединих дела објављених у збирним делима, изборима – и посустао у намери (осетио тежину захвата или није имао технику (!?) – захваљујући могућностима нове технике, тај посао смо окончали). Библиографске јединице, у одељку Литература, разврставали смо по годинама и приложили њихов ауторски азбучни регистар, сматрали смо да је то много практичније од њиховог разврставања у претходној библиографији.

На крају још неколико речи, у знаку нумеричког факта и компарације, о нашим библиографским домашајима и о оном што је затечено у библиографији која је објављена у Сабраним дјелима (1986) Петра Кочића. Њен први одељак, Посебна издања, закључен 125. јединицом, оснажили смо са нових 19 јединица у већ истраживаном раздобљу, томе смо додали 44 јединице, које се односе на новији датум (иза 1980. године). Одељак Преводи посебна издања проширили смо са 15 на 23 библиографске јединице, а девет пута смо проширили број јединица у одељку о прилозима превода у периодици, изборима и делима, такође толико и одељак о прерадама и драматизацијама (тај одељак садржи само једну јединицу, обогаћен је са нових девет јединица). Што се тиче поглавља Литература, оно је, у поменутој библиографији, закључено 1981. годином и садржи 1294 библиографске јединице. У временском распону који она обухвата пронашли смо још око седам стотина нових библиографских јединица, а у периоду иза тог времена до данас још око шест стотина јединица, тако да тај новоизрађен одељак садржи 2457 библиографских јединица, што је, безмало, двоструко више него у претходној библиографији.

Назначене квантитативне релације, између претходне и ове библиографије, сугеришу део истине о квалитету ове новонастале, други део те истине указаће се пасионираном компаративисти посредством овладавања презентованим материјалом у сваком одељку ове библиографије, такође и сагледавањем физиономије и садржаја појединих библиографских јединица, које су предоминантно in situ оверене и образложене. Међутим, и на крају, не сматрамо да је посао, у вези са столетном презентацијом и рецепцијом Кочићевог дела, запечаћен овом библиографијом – увек се може и боље и више: трудили смо се да будућима оставимо што мање повода да нас квантитативно и квалитативно допуњавају.

Још нешто, верујемо да ови библиографски налази већ собом оправдавају ново издавање Кочићевих сабраних дела, а у часу када обележавамо 125-годишњицу од рођења овог истакнутог крајишког и српског приповедача и националног трибуна, разлог је још више да се ова дјела поново у овом издању штампају.*

Мр Јован Н. Ивановић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *