Сабрана дјела 1

Прву од своје четири приповијетке о овом свом јунаку Кочић је, без претходног објављивања у периодици, први пут штампао у својој првој књизи („С планине и испод планине“, Сремски Карловци 1902). И за њега и за игумана Партенија Крушевац наводи да су одиста живјели. Симеун је, пише он, „живот провео као ђак у манастиру Гомионица и био исти онакав како …

Као и претходни текстови, објављено најприје у Политици. I/1904, бр. 173, а затим у III књизи „С планине и испод планине“ (1905). ___ Света је ово и мудра књига. У њој је списана и запечаћена судбина свију земаља, свију народа, свију манастира, текија, цркава и други божји богомоља. Земље и народи, слушајте ријечи њезине, љубављу задануте, свјетлошћу божањском озарене, крвљу …

Приповијетка је такође објављена први пут у збирци „С планине и испод планине“ 1902. године ___ Ја млим, људи, требало би претргнути; шта би ви рекли? – упита котлар, па спусти справу у пинту и поче „градијерати“. – Зар ти то мореш, Мићане, брез свијеће? Не видиш, болан! – Свеједно, брате! Донио ти миљун свијећа, а не донио ниједне – …

Трећу приповијетку Кочићевог циклуса о Симеуну Ђаку објавио је најприје Српски књижевни гласник, IV/1904, књ. II, бр. 3, а затим ју је писац унио у III збирку приповједака „С планине и испод планине“ (Београд 1905). У причи се више пута помиње „бањалучки трбушати Ликота“. Ријеч је о митрополиту Евгенији Летици, који је у борби за црквено-школску аутономију заступао владино гледиште, …

Приповијетка је први пут објављена у загребачком Новом Србобрану 1903. (бр. 243), а затим у II књизи Кочићевих приповиједака „С планине и испод планине“, издатој у Загребу 1904. Тодор Крушевац у својој монографији о Кочићу говори и о прототипској основи овог Кочићевог лика. „Мрачајски прото је живео, како је причао сликар Перо Поповић, у селу Славићки, где и данас има …

Цртица је објављена у листу Дан, II/1906, бр. 1 и није прештампавана за Кочићевог живота. Није ушла ни у Целокупна дела Кочићева 1932. него тек у његова Дјела I. 1951 (приредио Н. Милићевић). ___ Иако му то није било ни име ни презиме, у селу га је свак тако звао. Али му то нико није смио у очи рећи. Говорено …

Објављено у београдском Дневном листу ХХII/1904, бр. 354, а затим тек у Целокупним делима које је приредила Зора Вуловић 1932. године ___ Надалеко су чувени Илица ’Одалица и Лазица Вуцалица. Па ко су они кад су тако разглашени? Илица ’Одалица и Лазица Вуцалица су пошљедњи тужни остаци многобројних сеоских трговчића ’одалица. Много је њих било за турског суда. Као што …

Штампано у Политици, III/1905, бр. 670, а одмах затим и у Српском цвећу, II/1906, бр. 3. Ни ову цртицу Кочић није уносио у своје збирке. ___ Још као дијете, кад сам дошао у манастир Гомјеницу, затекао сам Папакала међу манастирским момцима. Он је био пола ђак, а пола момак. У то вријеме манастир је био далеко на гласу са својих …

Цртица је објављена у Политици исте године кад и претходне – I/1904, бр. 321. Није прештампавана за ауторовог живота. ___ Једног врелог, љетњег дана, враћао сам се са Сане. Подне је било поодавно прошло, а сунчана распаљена врелина никако да малакше. Сунце све оштрије и врелије припиче. Трамошљанска брда са прорјеђеном, ситном шумом пламте и преливају се у пуном, блиставом …

Приповијетка је објављена у Политици, I/1904, бр. 270. За живота пишчева више није била прештампавана. ___ Млад је и здрав Смајо. Весео је увијек и ни на што се не тужи. Куд год иде, пјева и јаше коња бијесно и силно, увијајући се на седлу као каква фитмија и готово кад га год сретнеш, увијек му је други коњ, млађи …