Рјечник архаизама, страних и мање познатих ријечи и израза

А абер – глас, вијест авиз – (у књиж. јез.) хафиз – човјек који зна читав Куран напамет . Агарјанин – (pl.) Агарјани, назив за Турке – по једном племену које је, према Светом писму, било у непријатељству са Јеврејима, невјерник. адет – навика, обичај адлату – савјетник, помоћник. азо – дакле ајлук – мјесечна надокнада. алабаш – пјегав по …

Прочитај више

Хронологија живота и рада Петра Кочића

1877. Рођен 29. јуна у змијањском селу Стричићи код Бање Луке у разгранатој сеоској породици. Отац Јован – Герасим био је свештеник, а затим калуђер у манастиру Гомионици; мајка Мара потиче из породице Вулина, „једног од старијих родова у том крају. 1887. Почиње школовање у манастиру Гомионици. 1891. Завршава основну школу у Бањој Луци и уписује се у сарајевску гимназију. …

Прочитај више

Записи, писма и тамничке забелешке Петра Кочића

У рукописној оставштини гласовитог историчара Владимира Ћоровића налази се и неколико текстова писаних руком Петра Кочића. Реч је о два непозната фолклорна записа која је писац начинио за време двомесечног боравка у селу Раткову и на Змијању (од почетка јула до почетка септембра 1909. године), о неколикa писма (три) упућена супрузи Милки, о једном писму упућеном, највероватније Јовану Скерлићу, као …

Прочитај више

Напомене и објашњења

Герасим, Јован Кочић (1847–1905) – отац је Петра Кочића. По професији је био свештеник (рукоположен 1873), али се, када му је жена умрла (на порођају млађег Кочићевог брата Илије, 1879), закалуђерио у манастиру Гомионици и добио име Герасим. Иако калуђер, и даље је обављао свештеничку дужност. Године 1888. одлежао је у „црној кући“ у Бањалуци (у истој ћелији у којој …

Прочитај више

Писма упућена Кочићу

1 – Герасим Кочић из манастира Гомионице Манастир, 27. V. 1896. Драги сине, Примио сам твоје писмо и све сам разумио што ми пишеш, и оно писмо што си оцу Петру пис’о, чатао сам. Али, Петре, знадни да је код нас велика оскудница за парама, ја по три месеца обрилујем по парохији, а нема ни крајцера добити. Петре, отиди код …

Прочитај више

Кочићева писма

1 – Герасиму Кочићу[1] у Гомионицу Сарајево, 25/8. 1893. Драги оче, Дошао сам сретно у Сарајево, и нисам стан нашао, јер не знам је ли господин учитељ нашао? Драги оче, пошаљи ми одмах новце за мјесец септембар и за зимски капут. Ја се још нисам погодио са оном газдарицом гдје мислим прећи. Ово ти, драги оче, на брзу руку пишем. …

Прочитај више

Скупоћа животних намирница и станова

I засједање, XLII сједница (7. децембра 1910). Скупоћа животних намирница и станова стално расте у свима мјестима Босне и Херцеговине, а нарочито у Сарајеву, тако да онемогућава ма и најскромнији живот сиромашном становништву. Прије двије-три недјеље приредила је социјално-демократска странка у Сарајеву, Бањој Луци и Тузли скупштине и манифестације против скупоће. На скупштинама су донесене резолуције у којима су констатовани …

Прочитај више

Нерешавање молби за ерарно земљиште

I засједање, XXII сједница (25. јула 1910) Године 1904. затражио је Симо Добраш комадић ерарне земље, тзв. „Лазино Гравориште“, али до данас није добио никаква одговора. Јово Добраш молио је такође, први пут 1904. а други пут 1908, за земљиште „Трновача“, које је земљиште искрчио и на крчење потрошио око 600 круна. Исто су тако дали молбу за ерарно земљшите …

Прочитај више

Интерпелације

О штрајку грађевинских радника Већ неколико дана траје у Сарајеву штрајк грађевинских радника због малих надница. У том покрету налази се око 800 изучених радника, и са осталим домаћим надничарима, сељацима, изнаша број штрајкача 1500 радника. Државни апарат ставио се директно у службу страног капитализма. На захтјев предузимача да им се стави на располагање оружана сила, удовољено је. Због тога …

Прочитај више

О бањи у Лакташима

II засједање, VII сједница (31. октобра 1911.) Господо посланици! Могу одмах изјавити да се не противим овој законској основи, којом влада тражи одобрење зајма од 119.000 круна за грађење слане бање у Тузли. Заиста, наш народ као ниједан народ треба бања, јер је он и тјелесно и културно и социјално и економски један тешко оболио и клонуо народ. И у …

Прочитај више