Како је почело?

Чланови Клуба академичара Бањалуке (КАБ, основан 1934. Године) са спочетка шесте деценије прошлог вијека кренули су пут Змијања и Змијањаца а у сусрет светковању писцу и народни трибуни Петру Кочићу у славу. Сликари, писци, глумци и остали ствараоци, који су знатно обележили буђење из културне летаргије и мрака Бањалуке и Бањалучана (од 1951 до0 1955. године скоро да је све било замрло у овом граду, али о том-потом), знани Кабовци, најпре су ,,трасирали,, и ,,прокопали,, сеоски пут од центра Стричићa до Кочићевe родне куће.

На почетку су их Змијањци гледали са доста подозрења, прихватајући их с неверицом, а када су схватили да их ови младићи и покоја девојка са њима желе,, подмладити,, и обновити им виталне комуникације и објекте, прихватили су их као најрођенији. Међу њима су Фуад Балић, Алојз Ћурић, Милан Билбија, Урош Ковачевић, Доброта Лошић, Милан Бокан и други, а ,,претходница,, им је академик и велики европски музиколог Владо Милошевић, који је крстарио Змијање и Крајином, сакупљајући народне музичке раритете, оставивши иза себе у књигама бројне музичке записе.

Како се повратак Кочићу и Змијању све касније подстицао, али и политичка је потреба да се овом крају, до тада сматрано прочетничким, поклони већа пажња јер већ је ЈНА својим ,,досељењeм,, донела одређене комфликте и проблеме, то је у среској Културно-просвјетној заједници зачета идеја да се обиљежавању пола вијека од смрти Петра Кочића ,,дадне већа пажња,, адекватним зборовањем.

До тада знани збор код цркве на Клисини за Велику Госпу је те 1966. године ,,претворен,, у збор обиљежавања пола вијека од Кочићевог физичког одласка са овог света а, заправо, значило је то повратак Кочићу, његовом великом дјелу и родном Змијању ономадне јавности и општејугословенске пажње.

У Општинској конференцији ССРН формиран је одбор за то обиљежавање тужне годишњице, а прочелник догађања беше и велики политичар и ратник Другог светског рата, Милорад Мишо Поповић.

Тог 28. августа 1966. године започело је одужење дуга Кочићу пригодним зборовањем названим Кочићев збор од када, ево, остварујемо ове године 48. Збор посве новог и сасвим другачијег програма од оног из те давне године шесте деценије прошлог вијека.